У наставној јединици „електромеханичке компоненте“ у блоку од два часа одржана је лекција о релејима, и демонстриран начин и примери његове употребе. Часу је присуствовао школски педагог, па је припрема (која је приложена као ворд документ) урађена тако да је садржај лекције приказан преопширно, а не у тезама као што мислим да треба – али посета је посета, па за сваки случај... :)
Час је изведен скоро потпуно према припреми, и у садржајном смислу и према предвиђеној динамици. То само по себи није био циљ, а десило се да буде све према замишљеном плану захваљујући томе да што добро познајем ту групу ученика и њихове могућности, па сам обим лекције прилагодио њима. Примењен је фронтални, дијалошки и групни начин рада и демонстративна метода.
У уводном делу часа у дијалогу са ученицима подсетили смо се на њима познате чињенице о електромагнету и његовој примени. Четири ученика ( у групи је присутно 12) су активно учествовала у овом делу часа а остали нису имали прилике да дођу до речи јер смо све битно прешли за тих предвиђених пет минута. Дијалошка метода је, према очекивању, привукла пажњу скоро свих ученика.
У почетку главног дела часа реч сам дао ученику који је по претходном договору и упутству припремио део лекције. Његово излагање је било кратко и јасно осталим ученицима. Овде морам напоменути да сам на основу свог искуства одавно одустао од идеје да ученици сами припремају целу лекцију. У свим таквим покушајима дешавало се да део ученика, често већи део, уопште не прати излагање свог друга. Затим, ученик који излаже лекцију скоро увек се понаша као да одговара за оцену и прича наставнику а не осталим ученицима. Највећи проблем код оваквог покушаја укључивања ученика у активности на часу је чињеница да и поред свих упутстава наставника веома тешко разликују битно од небитног, и изнесу много небитних података а најважније делове лекције само помену. Такође, уопште не прилагоде своје излагање нивоу својих другова, него више покушавају да импресионирају наставника. Тако се дешава да велики уложени труд нема никакав ефекат на остале ученике, који се у таквим ситуацијама углавном досађују. Ови разлози кје сам навео су ми дали идеју да покушам кратким, петоминутним излагањем једног дела лекције, што је и на овом часу постигло пуни ефекат.
У делу часа када је демонстриран рад једног уређаја са релејом пажња ученика је била максимална. Уређај је претходно склопила група од три ученика из тог одељења па је наравно то привукло пуну пажњу осталих ученика. То је само потврда да практична израда разних уређаја ученицима пружа задовољство, и сама израда, али и могућност да се похвале пред осталима.
Конкретан уређај је била алармна сирена коју је активирало отварање прозора у замишљеној провали. Звук сирене је био продоран и изненађујуће јак, тако да је то привукло пажњу и најнезаинтересованијег ученика. Штета што је овакво привлачење пажње могуће само у овој лекцији :) . Наравно, уследиле су бурне реакције и коментари, које бих назвао позитивни петоминутни хаос. Овде је посебно важно искуство и вештина наставника да поново привуче пажњу на остатак приче о релејима. Овај пут сам успео, али није баш увек лако.
Завршни део часа је био сасвим успешан, и са задовољством могу приметити да је подстакниута радозналост ученика. Било је много питања о другим могућностима примене. Изражено је и нестрпљљење да се дочекају часови на којима ће и остали моћи да употребе ову компоненту.
Припрема за овај час може се видети овде.
Час је изведен скоро потпуно према припреми, и у садржајном смислу и према предвиђеној динамици. То само по себи није био циљ, а десило се да буде све према замишљеном плану захваљујући томе да што добро познајем ту групу ученика и њихове могућности, па сам обим лекције прилагодио њима. Примењен је фронтални, дијалошки и групни начин рада и демонстративна метода.
У уводном делу часа у дијалогу са ученицима подсетили смо се на њима познате чињенице о електромагнету и његовој примени. Четири ученика ( у групи је присутно 12) су активно учествовала у овом делу часа а остали нису имали прилике да дођу до речи јер смо све битно прешли за тих предвиђених пет минута. Дијалошка метода је, према очекивању, привукла пажњу скоро свих ученика.
У почетку главног дела часа реч сам дао ученику који је по претходном договору и упутству припремио део лекције. Његово излагање је било кратко и јасно осталим ученицима. Овде морам напоменути да сам на основу свог искуства одавно одустао од идеје да ученици сами припремају целу лекцију. У свим таквим покушајима дешавало се да део ученика, често већи део, уопште не прати излагање свог друга. Затим, ученик који излаже лекцију скоро увек се понаша као да одговара за оцену и прича наставнику а не осталим ученицима. Највећи проблем код оваквог покушаја укључивања ученика у активности на часу је чињеница да и поред свих упутстава наставника веома тешко разликују битно од небитног, и изнесу много небитних података а најважније делове лекције само помену. Такође, уопште не прилагоде своје излагање нивоу својих другова, него више покушавају да импресионирају наставника. Тако се дешава да велики уложени труд нема никакав ефекат на остале ученике, који се у таквим ситуацијама углавном досађују. Ови разлози кје сам навео су ми дали идеју да покушам кратким, петоминутним излагањем једног дела лекције, што је и на овом часу постигло пуни ефекат.
У делу часа када је демонстриран рад једног уређаја са релејом пажња ученика је била максимална. Уређај је претходно склопила група од три ученика из тог одељења па је наравно то привукло пуну пажњу осталих ученика. То је само потврда да практична израда разних уређаја ученицима пружа задовољство, и сама израда, али и могућност да се похвале пред осталима.
Конкретан уређај је била алармна сирена коју је активирало отварање прозора у замишљеној провали. Звук сирене је био продоран и изненађујуће јак, тако да је то привукло пажњу и најнезаинтересованијег ученика. Штета што је овакво привлачење пажње могуће само у овој лекцији :) . Наравно, уследиле су бурне реакције и коментари, које бих назвао позитивни петоминутни хаос. Овде је посебно важно искуство и вештина наставника да поново привуче пажњу на остатак приче о релејима. Овај пут сам успео, али није баш увек лако.
Завршни део часа је био сасвим успешан, и са задовољством могу приметити да је подстакниута радозналост ученика. Било је много питања о другим могућностима примене. Изражено је и нестрпљљење да се дочекају часови на којима ће и остали моћи да употребе ову компоненту.
Припрема за овај час може се видети овде.